Predavači

Redovni profesor
Prof. dr Zoran Stojanović

Rođen je u Beogradu 20.12.1947. godine. Osnovnu školu je završio u Titogradu, a gimnaziju u Beogradu. Pravni fakultet je završio u Beogradu (1970), stekao zvanje magistra krivičnopravnih nauka na Pravnom fakultetu u Zagrebu (1973) i doktorirao na Pravnom fakultetu u Ljubljani (1981). Od 1.1.1971. do 28. 2. 1972. bio je advokatski pripravnik u Titogradu, zatim samostalni pravni referent u firmi "Jugolek" u Beogradu, a 1976. godine izabran je za asistenta na predmetu Krivično pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Na tom fakultetu postaje docent (1981), zatim vanredni profesor (1987), a od 1992. godine je redovni profesor na predmetu Krivično pravo. Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu prelazi 1998. godine u zvanju redovnog profesora. Posle penzionisanja od novembra 2016. radi kao profesor Fakulteta pravnih nauka UDG u Podgorici čiji je dekan.

Osim mnogobrojnih kraćih studijskih boravaka u inostranstvu, boravio je 1978. godine na Univerzitetu u Oksfordu, a 1985/86. godine je osamnaest meseci koristio Humboldtovu naučno-istraživačku stipendiju u Max Planck institutu za strano i međunarodno krivično pravo u Frajburgu – SR Nemačka. Držao je predavanja na više fakulteta, instituta i specijalističkih kurseva u zemlji i inostranstvu.

Držao je nastavu na predmetima Krivično pravo i Međunarodno krivično pravo na redovnim i poslediplomskim studijama. Bio je mentor pri izradi 28 doktorskih disertacija (od kojih je 21 steklo akademsko zvanje doktora pravnih nauka), brojnih magistarskih teza i velikog broja master radova. Recenzirao je veliki broj monografija i članaka.

Obavljao je više funkcija, između ostalog predsednika Saveta i dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu bio je dugogodišnji šef Katedre za Krivično pravo, obavljao je funkciju predsednika Saveta Fakulteta u dva mandata, bio je upravnik doktorskih studija, član Komisije za izbor u zvanja BU itd. Bio je savezni Ministar pravde 1993-1994. godine, predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava i dr.

Učestvovao je kao član ili predsednik u radu brojnih ekspertskih komisija za izradu zakonskih projekata. Bio je predsednik Komisije za izradu važećeg Krivičnog zakonika Crne Gore, kao i Krivičnog zakonika Srbije. Učestvuje u radu na pripremi zakonskih projekata u Crnoj Gori i Srbiji. Bio je predsednik Suda časti pri Privrednoj komori Srbije (četiri mandata), predstavnik Srbije u Skupštini zemalja članica Međunarodnog krivičnog suda, član Predsedništva Udruženja za krivično pravo i kriminologiju. član AIDP i dr. Bio je član Visokog saveta sudstva, a sada je član Državnog veća tužilaca Republike Srbije.

Glavni je i odgovorni urednik dva časopisa (Crimen i Studia juridica montenegrina).

Autor je ili koautor 25 knjiga (dvadeset dve u zemlji i tri u inostranstvu i to: 10 monografija, 5 komentara, 5 udžbenika i 5 priručnika) među kojima je monografija Granice, mogućnosti i legitimnost krivičnopravne zaštite, Beograd, 1987, kao i Komentar Krivičnog zakonika Srbije, 10. izdanje, Beograd 2020. Udžbenik Krivično pravo – opšti deo koji se koristi na većini pravnih i srodnih fakulteta u Srbiji i u Crnoj Gori doživeo je 27. izdanja (Beograd 2020). Objavio je preko 200 članaka i referata na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Učestovao je u brojnim no-istraživačkim projektima. Prema (nepotpunim) podacima Scindex-a najčešće je citirani autor iz oblasti pravnih nauka u Srbiji. Osim temama iz oblasti krivičnog prava, bavio se i pitanjima iz oblasti kriminalne politike, reforme krivičnog zakonodavstva, uporednog i međunarodnog krivičnog prava, kao i pitanjima iz oblasti filozofije, sociologije i istorije krivičnog prava.

Učestvovao je na velikom broju naučnih skupova u zemlji i inostranstvu sa referatom. Bio je predavač na brojnim seminarima i okruglim stolovima u funkciji edukacije u pravosuđu u Republici Srbiji i Crnoj Gori.

Od 2018. godine član je CANU i član Naučnog društva Srbije.

Govori nemački i engleski jezik, a služi se italijanskim i ruskim.

dr Zoran Stojanović